Naš tim
Moje ime je Branko Prćić, rođen sam 04.06.1980. u Subotici gde I trenutno živim.
Završio sam srednju tehničku školu,proveo 24 godine u folklornom društvu OKUD
“Mladost” iz Subotice,odakle vučem puno lepih uspomena.
Draželjubiv sam,volim da sam u društvu sa ljudima.volim putovanja.
Privatno se bavim izradom raznih ručnih radova I suvenira,što je počelo sve kao iz hobija
pa do izlaganja na raznim maifestacijama,čak sam imao I jednu izložbu radova za noć muzeja.
Volim da radim sa drvetom,i da nešto izrađujem,popravljam,pravim kao i da pomažem drugim ljudima I prijateljima.
Otud se I izrodila grupa po proglašenju vanrednog stanja koja je prerasla u jedno
humanitarno udruženje u koje zaista puno nade ulažem,zahvaljujući prijateljima koji su se pridružili koje sam upoznao tom prilikom.
Nisam od ljudi koji lako odustaju,kad sebi nešto zacrtam borim se maksimalno za to,i u trenutcima kad su svi protiv ili u fazonu što to radiš,ja imam svoj cilj I idem ka njemu.Nekima možda treba manje vremena za to ,meni možda duže ali kad krenem u nešto ne odustajem,borac sam I daću maksimum od sebe da to što sam zamislio I ostvarim.
U duši veliki romantik,volim dobro društvo,slobodno vreme volim da provodim u prirodi
na pecanju I kampovanju,u miru I tišini uživajući u čarima majke prirode.
Moje ime je Dijana Živić, rođena sam 24.05.1985. u Beloj Palanci.Udata majka divnog deteta. Do 2006 živela u Novom Sadu, a 2014 se doselila u Suboticu gde i sada živim.Po struci sam frizer ali trenutno radim u štampariji ,kao operater u grafičkoj pripremi. Ime sam dobila po Lady Diani koja mi uvek na neki način bila uzor i čijem humanom radu sam se uvek divila.Verovatno se otud i izrodila želja da pomažem drugima a ovo se desilo
savim spontano i išlo nekim svojim tokom.Stroga sam ,tvrdoglava i uvek spremna za
akciju.Volim da se smejem,dobre ljude i životinje. U humanitarnom radu imam veliku podršku i pomoć od svog sina koji mi rado pomaže.
Pozdrav, ja sam Gabor Hodi. Rođen sam 02.11.1989 u Subotici. Trenutno zanimanje mi je prodavac i volim taj posao. Volim da radim sa ljudima. Slobodno vreme pretežno provodim sa svojim sinom, a ako mi ostane malo
vremena, to vreme provodim sastavljanjem ,,Uradi sam’’ setova elektronike npr. digitalni sat.
Kada je proglašeno vanredno stanje, komšija koji živi sam, a stariji je od 65 godina, zamolio me da mu odem u nabavku pošto on nije smeo da napusti kuću.
U tom trenutku mi je palo na pamet da najverovatnije on nije jedini u toj situaciji.
Na društvenim mrežama sam naleteo na grupu koje se tada zvala ,,Vanredno stanje-Subotica’’ i učlanio se.
Moje ime je Tamara Lukačević rođena Mišić,24.09.1988.Rođena u Subotici,završila ekonomsku srednju školu Bosa Milićević – smer trgovac.
Od 2006 do danas zaposlena u Univerexport d.o.o..Udovica,majka dvoje maloletne dece.
Deo admin tima i samog udruženja od septembra 2020 godine.
Smatram da sistem ne pomaže dovoljno ugrožene,kao i da nisusvi kojima je pomoć
potrebna u sistemu.Oduvek gajila želju za humanitarnim radom u čemu se ,kao i u mnogim drugim sferama ostvarila.
